Novinar sam rubrike crna hronika od 2003. godine. S obzirom na to da sam neko ko prati pravosuđe, od pokretanja krivičnog postupka do pravosnažne sudske presude, mogu bez preterivanja reći da sam u sudnicama provela vremena koliko i većina advokata za koje je javnost čula.
Prijatelji, poznanici, prijatelji prijatelja, za ovih 20 godina rada nebrojano puta su mi se obratili sa istim pitanjem „možeš li da mi preporučiš advokata”. Advokati su im bili potrebni za najrazličitije oblasti, od radnih sporova, preko brakorazvodnih parnica, pokretanja postupaka protiv komšija, do krivičnih postupaka iz oblasti organizovanog kriminala.
Ovakvi pozivi uvek su u meni budili potrebu da pomognem onom kome je pomoć potrebna. Jer da, advokat nam je u nekom momentu života potreban gotovo kao i lekar. I slično je, o tome ne razmišljamo i ne pravimo plan, strategiju ili se podrobno raspitujemo dok nam zaista ne zatreba. Nisam slučajno advokate uporedila sa doktorima. Razgovore na obe teme, uvek sam završavala istom rečenicom „onaj ko bi meni bio dobar, tebi možda neće biti”.
I zaista, iako je najbolja preporuka lično iskustvo, smatram da je vrlo odgovorno davati nekome preporuku za najboljeg lekara ili advokata. Smatram da je u oba slučaja lični utisak poverenja ono što je veoma važno.
Da budem potpuno iskrena, kada bih birala advokata za sebe, nekoliko krijetijuma bi bilo presudno. Osim utiska ličnog poverenja koji je za mene veoma važan, bitna mi je zainteresovanosti za moj problem, stručnost u oblasti za koju mi treba ali i blizina mesta u kom živim.
Iako sam novinar koji je svakodnevno u komunikaciji sa advokatima i moj telefonski imenik je popunjen njihovim kontaktima, moram da kažem da po istom principu advokate biram i kada mi trebaju kao sagovornici na određene teme. Iskustvo mi je više puta pokazalo važnost toga da advokat govori prostim jezikom, što bi se reklo, “da ga ceo svet razume”. Naime, vrlo je bitno da bez obzira na titulu, status u društvu ili funkciju razumete svaku njegovu reč – ono što vas čeka, postupka koji treba da prođete, ali i posledice do kojih on može da dovede.
Iskreno govoreći, ne smatram da su dobri advokati u sudnicama samo oni koji su medijski eksponirani. Na protiv, veliki je broj onih za koje nikada niste čuli, a da su se pokazali kao odlični borci na mestima na kojima je stručnost trebalo da pokažu i pomognu onom koga zastupaju.
Zbog toga, lično smatram da je potreba za jedinstvenom bazom advokata, u kojoj svako od nas čak i tokom telefonskog razgovora može da ima sliku o osobi koja je sa druge strane, bila preko potrebna.
Primera radi, ukoliko mi se nekada otvori potreba da za nasledstvo ili neki drugi spor povedem postupak u Nišu, neću morati da zovem i kontaktiram brojne osobe koje poznaju advokate u Nišu, niti ću morati da angažujem advokata iz Beograda i osim troškova zastupanja platim i troškove puta. Jednostavnom pretragom, na osnovu radne biografije ali i fotografije pokušaću da odaberem zastupnika. Možda ću okrenuti i nekoliko brojeva telefona, ali će to svakako biti jednostavnija procedura od toga da pozovem sve ljude koje poznajem, ne bi li mi pomogli.
Osim rešavanja privatnih problema, verujem da će ova baza advokata pomoći i kada je moj posao u pitanju. Na osnovu biografija koje advokati ostavljaju, ali i njihovog radnog iskustva, imam mogućnost da pronađem nove sagovornike na različite teme koje se tiču problema građana.
Svakako, Agendu vidim i kao veliki iskorak za advokate, koji su do sada imali ograničen pristup kako građanima, tako i medijima. Na njima je da se predstave na najbolji mogući način, a poverenje ispune na mestu na kom su nam najpotrebniji – u postupcima za koje se odlučimo da ih angažujemo.
Jelena Spasić, novinar